
Zarvaraq
Put çok, balta var, İbrahim yok……
Германияда тектоник силжиш
Кеча Германияда
жуда муҳим сиёсий воқеа
бўлди. Саксония-Анҳальт парламенти сайловида ўта ўнгчи AfD партияси 43,8 фоиз овоз олди. Иккинчи ўриндаги канцлер Фридрих Мерцнинг CDU партияси эса бор-йўғи 17,2 фоиз. Фарқни қаранг.
AfD 83 ўринли парламентда 39 та мандат оляпти. Якка ўзи ҳукумат тузиш учун 42 та керак эди. Яъни Германияда узоқ вақт сиёсий изоляцияда ушлаб келинган партияга мутлақ ҳокимият учун атиги учта депутат етмади. Мерцнинг ўзи буни “тектоник силжиш” деб атади. Менимча ҳам энг тўғри таъриф шу. Лекин бу ерда дарров “Германия яна нацист бўлиб кетди” деб бақириш ҳам, “бу битта кичик регион холос” деб қўл силташ ҳам нотўғри.
Биринчидан, Саксония-Анҳальт Германиянинг ўзи эмас. Бу собиқ ГДР ҳудуди. Шарқий Германияда даромадлар Ғарбга қараганда пастроқ, аҳоли қариб ва камайиб бормоқда, ишсизлик мамлакат ўртача кўрсаткичидан юқори. СССР ва Россияпарастлар кўп.
Германия бирлашганига 36 йил бўлган бўлса ҳам, “биз ҳали ҳам иккинчи сорт немисмиз” деган ҳис у ерда тўлиқ йўқолмаган. Бундай муҳит популистлар учун зира учун ош қандай идеал бўлса шундай идеал ердир.
Лекин “улар шунчаки камбағал бўлгани учун AfDга овоз берди” деган қараш ҳам тўғри эмас. Чунки сайловда қатнашиш кўрсаткичи 77,8 фоиз. Бу жуда юқори. Яъни 43,8 фоиз натижа одамлар сайловга келмагани учун тасодифан чиқиппоган нарсамас. Аксинча, одамлар махсус келиб овоз беришган.
Бу аслида ўнгчиликни триумфи ҳам эмас, бу назаримда АҚШда Тамп келишидан олдин бўлганидай Германиядаги сўлчиликнинг заволидир.
Фридрих Мерц Германиядаги классик либерал центристмас. У миграция масаласида анча қаттиқ позицияга ўтган. Мудофаа харажатларини оширди. Ўзини Меркель давридаги CDUдан кўра ўнгроқ партия сифатида кўрсатишга ҳаракат қилди. Мантиқ бўйича AfD сайловчиси: “Хўп, CDU ҳам бизга ёқадиган гапларни айта бошлабди”, деб уларга қайтиши керак эди. Лекин қайтмади. Нега?
Чунки одамлар копия билан оригинал ўртасида нарса танласа, кўпинча оригиналини танлайди. Агар 10 йил давомида AfD “миграцияни чекланг, Россия билан муносабатни тикланг, Брюсселга камроқ қулоқ солинг” деб келган бўлса, кейин CDU шу риториканинг бир қисмини қабул қилса, AfD сайловчиси “демак биз аввалдан ҳақ бўганаканмиз” деган хулосага ҳам келиши мумкин.
Албатта Германия ташқи сиёсатини Берлин белгилайди. Лекин агар кечаги 44 фоиз эртага федерал трендга айланса, вазият бутунлай бошқача бўлади. Чунки Германия шунчаки Европа давлатларидан бири эмас. У Европа Иттифоқининг асосий иқтисодий мотори. НАТОнинг Европадаги муҳим устунларидан бири. Украинага ёрдам берувчи энг катта давлатлардан. Россияга қарши Европа сиёсатининг марказида турган давлат. Германиянинг ташқи сиёсий йўналиши ўзгарса, Варшавадан Киевгача, Париждан Брюсселгача ҳамма ҳисоб-китобини қайта кўриб чиқишига тўғри келади.
AfD энди 10 фоизлик маргинал партия эмас. У айрим ҳудудларда ҳар икки сайловчидан деярли биттасининг овозини оляпти. Энг қизиғи, уни экстремист деб аташ, унга қарши митинг қилиш, сиёсий изоляцияда ушлаш каби эски усуллар электорал ўсишни тўхтатмаяпти.
Демак Германия сиёсий элитасининг олдида жуда ноқулай савол турибди. AfDни қандай тўхтатиш керак? Уларни тақиқлаш биланми? Изоляция қилиш биланми? Уларнинг мавзуларини ўзлаштириш биланми? Ёки одамлар нега уларга овоз бераётганини тушуниб, ўша муаммоларни ҳал қилиш биланми? Менимча охиргиси энг қийини, лекин ягона узоқ муддатли тўғри йўл шу.
Чунки 44 фоиз аҳолини “нотўғри овоз бердингиз” деб қайта тарбиялаб бўлмайди. Уларнинг нима учун бундай овоз берганини тушуниш керак. Германияда ҳозир гап битта ўта ўнг партиянинг ўсиши ҳақида эмас. Гап Иккинчи жаҳон урушидан кейин қурилган немис сиёсий марказининг секин-аста парчаланиши ҳақида кетяпти.
Мерц “тектоник силжиш” деганда эҳтимол шуни назарда тутгандир. Зилзила ҳали Германияни вайрон қилгани йўқ. Лекин хонадаги қандил қимирлаётганини ҳамма кўряпти.
🌟
@nurbekalimov
Maktab va oʻquvchi orasida faqat bir maqsad ta’lim boʻlishi kerak. Tarbiya, manaviyat, sharqona madaniyat bular hammasi ta’limdan tashqari gaplar.
Asli shu qadar ta’lim berilsa, qolgan tarbiya va vahokazo gaplarga vaqti qolmaydi oʻqtuvchining.
Eng sevgan asarlarimdan biri, sifatli nashrda qayta mutolaa uchun Germaniyaga yetib keldi
🤍
Mustaqillikning,Huriyyatning, Ozodlikning 35- yilligi muborak boʻlsin.
Garchand, mustaqillik, ozodlik soʻzlarini mohiyatan anglab yetmagan boʻlsakda, anglab yetolmaganlar va uni istamaganlar tarafidan e’lon qilinib, mustaqillikdan avvalgi tizim saqlanib qolingan boʻlsada bayram muborak!
Ishonamanki, kuni kelib xalqning oʻzi ozodlik nima ekanligini tushinib yetgan on va uni talab qilgan on haqiqiy bayram kuni boʻladi.
Oxirgi paytlarda, biron bir kitob oʻqimoqchi boʻlsangiz, Asaxiyda chiqqan “Sofiyaning dunyosi” ni oʻqing!
Soʻz erkinligiga kafolat beraman, ammo erkin soʻzlaringdan keyin senga kafolat bera olmayman.
- Idi Amin )
(Eski Uganda yurtboshisi)
Bu ishq edi...
yig'ib bag'rida
pichirlardi bir oyat labi...
Poyoni yo'q tug'yon qa’rida
qoldim urgan dengizchi kabi...
Meni yondir...
sovuq odamlar
qarsillasin chaqin urgandek...
va dahshatga tushsin yuraklar
Ishq qoni ichib ko'rgandek...
Men ichdim bu olovli xunni
Bu — Ishq edi...
Bu — Ishq eding Sen!
Agar gado bo'lsam bir kuni
faqat seni tilanaman men...
Asqar Mahkam
@javlonjovliyev