
Biz_bilgan_va_bilmagan_TARIX📚📚
М. Сулаймонов Хожи Зейналабиддин Тагиевнинг қизидан эшитганларига таяниб, бир қизиқ воқеа ҳақида ёзади.
Кавказ бўйлаб саёҳати давомида Бухоро амири Саид Абдулаҳадхон Озарбайжон миллионери Хожи Тагиевнинг қизларидан бирини ўз ўғлига никоҳлаб беришни сўрайди. Амир Тагиевга улар Хожи Зайналабиддин қанча вақт кутишни айтса, шунча кутишга тайёр эканликларини айтади, чунки Тагиевнинг қизи ҳали жуда ёш эди.
Амир қизалоқни ҳузурига чақириб, унинг бармоғига улкан олмосли узук тақиб қўяди. Қизалоққа эса қўлида худди бир юлдуз чарақлаб тургандай туюлади…
Бироқ Тагиев амирнинг таклифини рад этади. У қизининг оиласини уйидан узоқда қуришини истамаслигини айтади.
Хожи қизалоқнинг қўлидан узукни ечиб олиб, амирга қайтармоқчи бўлади. Аммо амир узукни қайтариб олмайди ва ўзбекларда совғани қайтариб олиш одат тусига кирмаганини айтади.
Ҳожи Зейналабиддин Таги ўғли Тагиев (озарбайжонча: Hacı Zeynalabdin Tağıyev; 1823 йил ёки 1838 йил январь, Бокуда туғилган — 1924 йил 1 сентябрь, Мардаканда вафот этган ) — Россия империяси ва Озарбайжонда фаолият юритган йирик саноатчи, жамоат-сиёсий арбоб, миллионер ва ҳомий меценат ,императорнинг ҳақиқий статс маслаҳатчиси (1903), императорнинг коммерция-савдо бўйича маслаҳатчиси (1905), биринчи гильдия савдогари, авлоддан-авлодга ўтувчи фахрий фуқаро (1900), хайриячи ва филантроп.
Тагиев Озарбайжон тарихидаги энг машҳур ва бадавлат тадбиркорлардан бири бўлган. У нафақат саноат соҳасидаги фаолияти, балки таълим, маданият ва хайрия ишларига қўшган катта ҳиссаси билан ҳам танилган
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
КУН ТАРИХИ: 11 сентябрь санасида юртимиз ва жаҳон тарихида бўлган айрим воқеалар баёни. – Telegraph
https://telegra.ph/KUN-TARIHI-11-sentyabr-sanasida-yurtimiz-va-zha%D2%B3on-tarihida-b%D1%9Elgan-ajrim-vo%D2%9Bealar-bayoni-09-10
Bugun11-sentyabr 2026-yil, juma.
🎊
BAYRAMLAR:
🎊
🌏
Yoqimli muomala qilish kuni.
🌏
Butunjahon sling taqish haftaligi.
🎉
MILLIY BAYRAMLAR:
🎉
🇺🇸
AQSh - Qutqaruvchilar kuni.
🇺🇸
AQSh - 2001-yil Nyu-York va Vashingtondagi teraktlarda halok bo‘lganlar xotirasiga bag'ishlangan Vatanparvarlik kuni (Umumxalq ibodat va xotira kuni).
🇦🇷
Argentina - O‘qituvchilar kuni.
🇪🇹
Efiopiya -Enkutatash - Efiopiya xalqining yangi yil bayrami.
🇪🇸
Ispaniya, Kataloniya - Barselona qamalining tugagan kunini (1714) xotirlash ushun Kataloniya Milliy kuni.
🇮🇩
Indoneziya - Radio kuni.
🇫🇲
Mikroneziya - Ponpeya ozod qilingan kun.
🇵🇰
Pokiston - Milliy Muhammad Ali Jinnani xotirlash kuni.
🇷🇺
Rossiya - Tendra burnidagi jang (1790) qahramonlari sharafiga harbiy shon-shuhrat kuni.
🇷🇺
Rossiya - Rossiya Qurolli Kuchlari o‘quv muassasalari mutaxassislari kuni.
🇷🇺
Rossiya - Butunrossiya ichkilikka qarshi kurash kuni.
🇺🇦
Ukraina - Butunjahon otalar kuni.
🇨🇱
Chili - Salvador Alendeni xotirlash kuni.
💠
VOQEALAR:
💠
🔰
813 - Buyuk Karl o‘g‘li Lyudovik I boshiga toj kiydirdi.
🔰
1297 - Strerling jangi: shotland armiyasi ingliz qo‘shinini tor-mor keltirdi.
🔰
1683 - Vena jangi (Avstriya - Usmonlilar). jangi.
🔰
1709 - Malplak jangi.
🔰
1777 - Brendivayn jangi.
🔰
1794 - Buyuk fransuz inqilobi: Milliy konvent narxlar oshishi haqida dekret chiqardi.
🔰
1832 - Sankt-Peterburgda Aleksandr teatri ochildi.
🔰
1914 - Jadidchilik asoschisi Ismoilbiy G‘aspirali vafot etdi.
🔰
1919 - AQSh dengiz piyodalari Gondurasga intervensiya uyushtirdi.
🔰
1922 - Kars shartnomasi kuchga kirdi (1921-yil 13-oktyabrda tuzilgan).
🔰
1941 - Pentagon binosi qurilishi boshlandi.
🔰
1944 - Ikkinchi jahon urushi: AQSh Germaniya hududiga kirdi.
🔰
1945 - Qirrali stakan ixtiro qilingan kun.
🔰
1973 - Chilidagi inqilob natijasida Salvador Alende hokimiyatdan chetlatilib, o'rniga Augusto Pinochet keldi.
🔰
1985 - Toshkentda Janubiy temir yo‘l vokzali ishga tushirildi.
🔰
1988 - Estoniyada eston tili davlat tili deb e'lon qilindi.
🔰
1996 - Buxoro viloyati Jondor tumanida 13-asrda yashab o‘tgan xalq qahramoni, sarkarda Mahmud Torobiyga haykal o‘rnatildi.
🔰
1997 - Amerikaning “Mars Global Surveyor” sayyoralararo avtomatik stansiyasi Marsga yetib keldi.
🔰
1998 - Rossiya Davlat Dumasi hukumat boshlig‘i etib Yevgeniy Primakovni tasdiqladi.
🔰
2001 - AQShda terroristik aktlar sodir etildi.
🔰
2011 - Nyu -Yorkda 11-sentyabr Milliy yodgorligi va muzeyi ochildi
🔰
2012 - Islom mamlakatlarida "Musulmonlarning aybsizligi" filmi namoyishi munosabati bilan norozilik namoyishlari boshlandi.
🔰
2015 - Makkadagi Al-Haram masjidiga minorali kran qulab tushdi va 107 kishi halok bo‘ldi.
🎈
TAVALLUDLAR:
🎈
🎁
1524 - Pyer de Ronsar (1585) - fransuz shoiri, «Pleyada» maktabi rahbari.
🎁
1873 - Andreyev Mixail (1948) - etnograf, tilshunos, eronshunos olim, O‘zbekiston FA akademigi (1943).
🎁
1877 - Feliks Dzerjinskiy (1926) - rus inqilobchisi, Favqulodda qo‘mita (OGPU) raisi.
🎁
1862 - Uilyam Sidni Porter - AQSh yozuvchisi.
🎁
1865 - Yan Raynis (1929) - Latviya xalq shoiri (1940), daramaturg va jamoat arbobi.
🎁
1916 - Ollanazarov Turesh - rejissyor, teatrshunos, dramaturg, tarjimon, O’zbekiston xalq artisti (1963).
🎁
1930 - Maqsud Yunusov - rejissyor.
🎁
1935 - German Titov (2000) - SSSR kosmonavt uchuvchisi, 2-raqamli kosmonavt, Sovet Ittifoqi Qahramoni.
🎁
1937 - Iosif Kobzon (2018) - Rossiya estrada qo’shiqchisi, siyosiy davlat arbobi, SSSR Xalq artisti.
🎁
1945 - Frans Bekkenbauer - nemis futbolchisi, Yevropa (1972) va Jahon (1974) chempioni.
🎁
1965 - Bashar al-Asad - Suriya Prezidenti (2000 yildan).
🎁
1966 - Lada Dens - rossiyalik qo‘shiqchi.
🎁
1986 - Rishod Sobirov - o‘zbek kurashchisi.
🎁
1988 - Aziza Qurbonova - taniqli oʻzbek jurnalisti va blogeri.
🎁
1990 - Behzod Abduraimov - o‘zbek pianinochisi, London xalqaro pianino musobaqasi va boshqa bir necha xalqaro pianino musobaqalari gʻolibi.
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
✨
🌸
С добрым
утром, пусть мир улыбается,
Всё сегодня легко получается,
Настроение будет прекрасным,
Ну а день — лучезарным и ясным!
✨
💛
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
🌺
АССАЛАМУ АЛАЙКУМ ва роҳматуллоҳи ва барокатуҳ!
Тонгингиз хайрли бошланиб, завққа тўла ўтиши учун;
🌷
- Эрталабки дуо-зикрларни айтинг
🌷
- Аллоҳнинг неъматларига ШУКР айтинг
🌷
- Гарчи оз бўлса-да, Қуръон тиловат қилинг
🌷
- Ота-онангиздан ҳол сўранг
🌷
- Оилангизга табассум билан боқинг
🌷
- Яхши ниятлар қилинг
🌷
- Кун бўйи барча ишингизни Аллоҳ учун қилишга аҳд қилинг
🌷
- Ўзгаларга ёрдам қилишни кўнглингизга тугинг
🌷
- Гуноҳлардан четланиб ўтишни мақсад қилинг
🌷
- Беш вақт намозни қолдирмасликни қасд қилинг !
🌷
- Бу яхшиликларни дўстларингизга жўнатинг!
Кунингиз хайрли ўтсин азиз, диндошим!!
☺️
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
Счастливым очень просто стать -
чтоб жизнь тебе не подарила, умей любить, умей мечтать и верить в собственные силы!
Спокойной ночи!
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
Оила – бу Сарой
Бу саройнинг номи Бахт
Пойдевори – Иффат ва Хаё
Ғиштлари – Сабр ва Шукр
Девори – Имон
Томи – Ақл ва Ирода, Безаклари
Саховат, Фаросат ва Меҳр
Оилангизни асранг!!!
ТУНИНГИЗ ОСУДА УТСИН АЗИЗЛАРИМ
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
"
Бигеард қисқичбақаси"
Француз мустамлакачилари Жазоир ва Тунис истилосида уларга қарши дини, юрти ва эрки учун курашиб сўнг қўлга тушган ватанпарварларни йўқ қилишда дахшатли усуллардан фойдаланишгани тарих китобларида битилган. Шулардан бири генерал Марсел Бигеард билан боғлиқ "Бигеард қисқичбақаси" деб номлангани услуб бўлган.
Миллати учун курашган маҳбус тиззасигача цемент билан тўлдирилган махсус қолипга жойлаштирилган ва цемент қотиб қолгандан сўнг, у вертолётда олиб кетилиб, денгизга ташланган. Қотган битон оғирлигидан маҳбус тезда денгиз тубига чўккан ва қийналиб жон берган.
Суратда денгиз тубида шаҳид қилинганлар амалиётининг қолдиқларини кўриб турибсиз.
Ўша вақтда Жазоир инқилобчиларидан бири қаршилик руҳини қуйидагича таърифлаган экан:
"Тирик(юрган юртдош)лар Францияга қарши душманликда яшасинлар ва то ўлгунларича бу адоватни ўзларида сақласинлар."
Афсуски бугунги Жазоир ва Тунислик авлодлар тарихлари, миллий қаҳрамонлари ва уларнинг ўгитларини унутган ҳолда Франция учун қарсак чалиб уларни олқишлаб яшашмоқда, француз тилида сўзлашишни маданият белгиси деб қарашмоқда.
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
МУҲАММАДШОХ
(1702-1748)
Муҳаммадшоҳ (1702-1748) Насриддин Муҳаммад шоҳ. Бобурий подшоҳ (1719-1748) отаси Жаҳоншоҳ Баҳодиршоҳ II нинг ўғли. 1719 йили 17 ёшли Муҳаммадни бош вазир Саййид Абдуллахон тахтга чиқаради. Муҳаммадшоҳ давлатни Саййид Абдуллахон ёрдамида бошқаради. Саййид Абдуллахон вафот этгач давлатни ўзи мустақил бошқаради. 1723-1747 йилларда Мартҳлар билан жанглар олиб боради. Уни даврида империя вилоятларидан айрилиши тезлашади. Бу ҳам етмагандек 1739 йили Нодиршоҳ ҳиндга юриш қилади. Ҳайбар ва Карнал жангларида Муҳаммадшоҳ қўшини мағлуб бўлиб, Нодиршоҳ билан сулҳ тузиб унга катта товон тўлаб мустақиллигини сақлаб қолади. Бу сулҳ шундоқ ҳам заиф бўлиб қолаган империяни қашшоқ қилиб юборади. Маратҳлар империяни жанубини тўлиқ босиб оладилар. Муҳаммадшоҳ 1748 йили 26 апрелда 45 ёшида 28 йиллик ҳукмронликдан сўнг вафот этади. Муҳаммадшоҳ Деҳлида ўзи қурдирган Низомуддин Авлиё мақбарасига дафн этилади.
https://t.me/joinchat/AAAAAE_Q1cp0E05RE0WKBg