
Biz_bilgan_va_bilmagan_TARIX📚📚
Ватанимиз ва жаҳон тарихида 12 июнь санаси билан боғлиқ айрим воқеалар баёни – Telegraph
https://telegra.ph/Vatanimiz-va-zha%D2%B3on-tarihida-12-iyun-sanasi-bilan-bo%D2%93li%D2%9B-ajrim-vo%D2%9Bealar-bayoni-06-12
Bugun 12-iyun 2026-yil, juma.
🎊
BAYRAMLAR:
🎊
🇺🇳
BMT - Xalqaro bolalar mehnatiga qarshi kurash kuni.
🌏
Xalqaro shialar kuni.
🌏
Protivogazning tug‘ilgan kuni.
🎉
MILLIY BAYRAMLAR:
🎉
🇦🇺
Avstraliya - Qirolicha tug‘ilgan kun
🇧🇷
Braziliya - Sevishganlar kuni.
🇸🇽
Filippin - Mustaqillik kuni.
🇫🇮
Finlandiya - Xelsinki shahri kuni.
🇽🇰
Kosovo - Tinchlik kuni.
🇳🇬
Nigeriya - Demokratiya kuni.
🇪🇬
Paragvay - Tinchlik kuni.
🇵🇪
Peru - Kompyuter kuni.
🇷🇺
Rossiya - Rossiya kuni.
🇹🇲
Turkmaniston - Fanlar kuni.
🇺🇦
Ukraina - Fond bozori xodimlari kuni.
🌀
VOQEALAR:
🌀
⚜
1429 - Jorjua jangi: Janna d‘Ark boshchiligidagi fransuz qoʻshinlari inglizlarni magʻlub etishdi.
⚜
1560 - Okehadzame jangi.
⚜
1653- Gabbard jangida inglizlar Gollandiya flotini mag'lub etishdi.
⚜
1668 - Lund (Shvetsiya)da Yevropaning eng qadimgi universitetlaridan biri
tashkil etildi.
⚜
1776 - Virjiniya Huquqlar Deklaratsiyasini qabul qilgan birinchi Amerika shtati bo'ldi.
⚜
1849 - Lyuis Xaslet protivogazga patent oldi.
⚜
1867 - Avstriya-Vengriya imperiyasi tashkil topdi.
⚜
1897 - Karl Elzener shveytsar armiya pichog‘iga patent oldi.
⚜
1898 - Filippin mustaqilligi e’lon qilindi.
⚜
1909 - Uchuvchi va ikki yo‘lovchisi bo‘lgan birinchi “Blerio” aeroplani havoga ko‘tarildi.
⚜
1920 - Panama kanalining rasmiy ochilishi (birinchi kema kanal orqali 1914-yil avgustda o'tgan).
⚜
1926 - Braziliya Germaniyaning qabul qilinishiga norozilik sifatida Millatlar Ligasini tark etdi.
⚜
1936 - Amerikadagi birinchi qisqa to‘lqinli radiostansiya ishga tushdi.
⚜
1937 - 12-iyunga o'tar kechasi "Tuxachevskiy ishi" bo‘yicha Sovet harbiy rahbarlari otib tashlandi: M.N.Tuxachevskiy, I.E.Yakir, I.P.Uborevich, A.I.Kork va boshqalar.
⚜
1955 - Yoqutistonda dunyodagi eng katta olmis koni ochildi.
⚜
1967 - Venera-4 kosmik kemasi uchirildi, u dunyoda birinchi bo'lib boshqa sayyora atmosferasi haqidagi ma'lumotlarni uzatdi.
⚜
1973 - Jenevada BMT ning yangi organi - atrof-muhitga oid BMT dasturlariga rahbarlik qiluvchi Kengash ish boshladi.
⚜
1991 - Boris Yeltsin Rossiya Prezidenti etib saylandi.
⚜
1992 - Rossiya Chegara qo‘shinlari tashkil topdi.
⚜
1994 - Boris Yelsin Rossiya mustaqilligi kunini belgilovchi farmonga imzo chekdi.
⚜
1997 - Londonda «Globus» teatri ochildi.
⚜
2000 - Ahmad Qodirov Checheniston Respublikasi Administratsiyasi boshlig'i etib tayinlandi.
⚜
2014 - San-Paulada futbol bo‘yicha navbatdagi jahon chempionati ochildi.
⚜
2016 - Orlando qirg'ini.
⚜
2017 - Rossiyada korrupsiyaga qarshi ommaviy namoyishlar.
⚜
2018 - KXDR va AQSh rahbarlarining oliy darajadagi birinchi tarixiy uchrashuvi bo‘lib o‘tdi.
🎁
TAVALLUDLAR;
🎁
🎈
1773 - Amshel Rotshild (1855) - nemis bankiri, Rotshildlar sulolasi asoschilaridan biri.
🎈
1824 - Albert Karye-Belle (1887) - fransuz haykaltaroshi.
🎈
1899 - Friz Albert Lipmann (1986) - amerikalik biokimyogar, Nobel mukofoti sohibi (1953).
🎈
1908 - Marina Semyonova (2010) - balerina, pedagog, SSSR Xalq artisti, Sotsialistik Mehnat qahramoni.
🎈
1915 - Devid Rokfeller (2017) - amerikalik bankir, davlat arbobi.
🎈
1924 - katta Jorj Bush (2018) - AQSh ning 41-prezidenti (1989-1993), kongressmen, diplomat.
🎈
1929 - Anna Frank (1945) - yahudiy qizi, natsistlar konslageri asirasi, mashhur kundalikning muallifi.
🎈
1942 - Bert Zakman - nemis vrachi, fiziolog, Nobel mukofoti sohibi (1991).
🎈
1946 - Yodgor Saʼdiyev - taniqli oʻzbek kino va teatr aktyori, rejissiyor, Oʻzbekiston xalq artisti (1998).
🎈
1958 - Muslim Yoʻldoshev - oʻzbek suxandoni, shoir, yozuvchi, Oʻzbekiston Respublikasida xizmat koʻrsatgan madaniyat xodimi.
🎈
1979 - Anna Bogaliy - rossiyalik biatlonchi, ikki karra olimoiada chempioni (2006, 2010).
🎈
1985 - Kendra Uilkinson - amerikalik model va aktrisa.
🎈
1988 - Kodi Xorn - amerikalik aktrisa va model.
🎈
1989 - Yevgeniya Karimova - oʻzbek taekvondochisi.
🎈
1992 - Filippe Koutino - braziliyalik futbolchi.
🎈
2003 - Abubakir Ashurov - futbolchi, 23 yoshgacha Oʻzbekiston milliy futbol terma jamoasi a‘zosi.
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
С добрым утром! Пускай весь день тебя преследует удача и везение. Отличного настроения, и чтобы все дела выполнялись с легкостью!
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
Ассалому алайкум ва роҳматуллоҳи ва барокатуҳу
Бошланган янги кун барчамиз учун хайрли ва баракали бўлсин.
Аллоҳ таоло бу кунга қадам қўйган ҳар бир инсоннинг қалбига хотиржамлик, уйига файз-барака, ишларига эса омад ато этсин.
Аллоҳ барчамизнинг эзгу орзу-ниятларимизни рўёбга чиқарсин, қадамларимизни тўғри йўлдан адаштирмасин. Қилган меҳнатларимизга барака берсин, кўнглимизни қувонтирувчи яхши хабарлар насиб этсин.
Ҳар бир кунимиз нурли, дилимиз хотиржам, хонадонларимиз тинчлик ва меҳр-оқибатга тўлсин.
Аллоҳ барчамизни Ўз паноҳида асрасин.
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
#ДобройНочи
Всем спокойной ночи,
Всем счастливых снов,
Добрым, злым и прочим
До шести часов!
Завтра будет утро,
Новый трудный день.
Будет очень мудро,
Если вы теперь
Выйдя из эфира,
Ляжете в кровать.
И от интернета надо отдыхать...
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
Оламни англаш, қалбдан бошланади. Борлиқдаги барча жонзот бир-бирини кўнгил орқали англайди. Хусусан, инсон табиат ва борлиқни қалб кўзи билан идрок этади. . Кўнгил нелигини фақат кўнгил соҳибларигина биладилар. Руҳсиз киши кўнгил баҳосини қаердан билсин, Сен, кўнгил, фақат Аллоҳ ҳузурида, илоҳий даргоҳда бўла оларсан”.
ТУНИНГИЗ ОСУДА ЎТСИН АЗИЗЛАРИМ
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
Насронийлар нега салжуқийларнинг қўл остида яшашни ҳоҳлаганлар?
Тарих давомида жуда кенг ҳудудларни бошқарган мусулмон ҳукмдорлар бошқа динларнинг вакилларига фавқулодда ҳурмат ва бағрикенглик билан муносабатда бўлганлар. Ислом давлатларида яҳудий динидагилар ҳам, насронийлар ҳам ҳамиша тўла хавфсизликда, тинч-осойишталикда, диний эркинликда яшаб келганлар.
Салжуқийлар султонлиги ва Усмонлилар империяси даврларида ҳам Исломнинг адолати ва диний бағрикенглиги яққол намоён бўлган. Сер Томас Арнольд ўзининг “The Prefchingof Islam” («Исломнинг ёйилиши») китобида насронийларнинг нима учун салжуқийлар давлати таркибига кириш ва уларнинг қўл остида яшашни истаганликлари ҳақида шундай ёзади:
“Мусулмонлар қўл остида ўз динларига эътиқод қилишнинг бехавотирлигини англаган христианларнинг туйғулари Кичик Осиё (Онадўли) христианларининг салжуқий туркларини халоскорлар каби кутиб олганликларига сабаб бўлган. Бунинг устига император Михаил VIII ҳукмронлиги даврида (1261-1282) Кичик Осиё майда манзилгоҳларининг христианлари Византия империясининг зулмидан халос бўлиш умидида турклардан ўз давлатларига қўшиб олишни сўраганлар. Бундан ташқари, христианларнинг кўплари бой бўладими ёки камбағал, туркларнинг ўша пайтдаги ерларига кўчиб ўтганлар”.
Салжуқийлар султонлиги энг гуллаб-яшнаган даврларда ҳукмронлик қилган Маликшоҳ фатҳ этилган ерларнинг халқларига бағрикенглик ва меҳрибонлик билан муносабатда бўлган, ҳаттоки мусулмон бўлмаганлар ҳам уни чинакамига севиб, ҳурмат қилганлар. Барча холис тарихчилар Маликшоҳнинг адолати ва бағрикенглигини тан олганлар. Унинг ахлоқи ва олийжаноблиги аҳли китоблар қалбида ҳам унга муҳаббат уйғотган. Кичик Осиёдаги кўпгина шаҳарларнинг аҳолиси Маликшоҳ ҳукмронлиги остига ихтиёрий равишда ўтишга қарор қилишганки, бу тарихда кам учрайдиган ноёб ҳодисадир.
“Ислом ҳазораси”. Аҳмад Муҳаммад
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
Германия Ташқи ишлар вазирлиги архивидан Хайринисо Мажидхоновага оид қўшимча маълумотлар топилди
Германия Ташқи ишлар вазирлиги архивларидан Туркистондан Олмония олий ўқув юртларига юборилган ёшлар, уларни қўллаш бўйича Германияда тузилган маданий камисия, Бухоро халқ шўролар жумҳурияти, айниқса, Хайринисо Мажидхоновага оид ҳужжатлар топилди. Бу ҳақда Фанлар академияси маълум қилди.
Унга кўра, Фанлар академияси Тарих институти директори, академик Азамат Зиё Европа давлатларидаги сафари давомида Берлинда Германия Ташқи ишлар вазирлиги архивида бўлган. У ушбу муассасада ўзбек халқи ва давлатчилиги, Турон-Туркистон тарихига тегишли ҳужжатлар бор-йўқлиги билан қизиққан.
“Архив мутассаддилари бу борада Тарих институтининг интилишларини қўллашлари, барча шароитларни яратиб беришларини билдирдилар ҳамда архив ҳужжатлари сақланаётган қимматли ва ноёб жамғармаларни ҳам кўрсатдилар. Уларнинг орасида 20-юзйиллик йигирманчи йиллари юртимиздан Германия олий ўқув юртларига юборилган ёшлар, уларни қўллаш бўйича Германияда тузилган маданий камисия, Бухоро халқ шўролар жумҳурияти, айниқса, Хайринисо Мажидхоновага оид ҳужжатлар ҳам чиқди”, дейилган хабарда.
Шундан сўнг, академик Азамат Зиё Германия Ташқи ишлар вазирлиги архиви мутасаддилари билан ушбу муассаса ва Германия Федерал архиви билан ҳамкорлик масаласида келишиб олган.
Хўш, бу ҳужжатларда юртдошларимизга оид қандай қимматли маълумотлар бор? Фанлар академияси уларни очиқлайдими?
Маълумот учун, Хайриниса Мажидхонова 1922 йилнинг кузида Германияга таҳсил олиш учун Туркистон Республикаси "Кўмак" жамияти томонидан йўлланган 16 нафар талабанинг бири эди.
У 1924-26 йилларда Дармштадтдаги (Darmstadt) ўқитувчилар семинариясида немис тили ва адабиёти йўналишида ўқиган
1926-28-йилларда амалиётни Берлин шаҳридаги ўқув муассасаларида ўтаб, ўрта махсус маълумот олгани тўғрисидаги дипломни ҳам қўлга киритган.
У Берлинда педагогик амалиёт билан бир пайтда машҳур доктор Феккельманнинг тиббиёт ходимларини тайёрловчи хусусий мактабида ҳам таҳсил олди.
Хайринисо Мажидхонова 1928 йили Ўзбекистонга қайтиб, Тошкентдаги Касаба уюшмалари Марказий Қўмитаси ходимлари жумҳурият бошланғич ва умумтаълим ўқитувчиларининг дам олиш уйида шифокор бўлиб ишлай бошлаган.
Аммо 1937 йилнинг 13 сентябрида "1922-28 йилларда Германияда ўқиган ва 1928 йил СССР ҳудудига жосус сифатида қайтган" деган сохта айблов билан Хайриниса Мажидхонова ҳам қамоққа олиниб, 1938 йилнинг 9 октябрида ўлимга ҳукм қилинган. У ҳатто оила қуришга ҳам улгурмаган эди.
https://t.me/ustozlar_uzbekistan
#Bir_zamonlar_Ispaniya
Андалус аёллари турли илм-фан соҳаларида фаол бўлганлар. Улар орасидан кўплаб фақиҳлар, табиблар, муаллимлар ва адиблар етишиб чиққан. Улар, айниқса, китоб кўчириш бобида махсус малакага эга бўлишган. Уларнинг ёзуви дақиқлиги, чиройи ва хатолардан холилиги билан ажралиб турган. Андалус заминидан етишиб чиққан энг машҳур олимлардан бири -
Ибн Ҳазм
(ваф. 456/1064) ўз юртининг аёллари ҳақида шундай ёзади:
"Менга Қуръон ўқишни, шеъриятни ва чиройли ёзишни аёллар ўргатди".
https://t.me/ustozlar_uzbekistan